– Dečko, dajder nam dva mrzla Velebitska! – Svijetla ili tamna? – Ja ću tamno. Oš i ti? – Nemoj se ljutit, brate moj dobri i čestiti, ali ja neću nikakvo. – Kako neš?! Pa jesmo se dogovorili da idemo na pivo? – Može, brate, pivo, ali ne može Velebitsko. Radije ću Heineken s onom đavlijom petokrakom nego Velebitsko. – Heineken ćeš preko mene mrtva. Šta fali našem Velebitskom?! Brajo moj, to ti je naše najbolje pivo. – Čitaš li ti išta? Znaš li ti šta je sve protiv nas izgovorio onaj Starčević? – Ma pusti Starčevića i njegove budalaštine! Kakve on veze ima s pivom? – Je li se ti to, brate moj, praviš blesav ili stvarno ne znaš? – Ma kako neću znat?! Znaju i djeca na vjeronauku šta je on sve trkeljao: da Crkva, Bože oprosti, kulturno unazađuje narod, da je vazda služila tuđinskim ugnjetačima Hrvatske, da je, da je… Čekaj, ima toga još…
E da, ima i ona njegova da ako se u puku i nađe išta dobra i poštena, da je to samo otud što ne sluša i ne slijedi nas, svoje svećenstvo. Meni samo nije jasno kako je i zašto naš siroti puk tog zvekana, unatoč tomu što ga je naša Crkva s punim pravom prozvala antikristom i neznabošcem, ipak proglasio Ocem Domovine… – Zaustavi se, brate moj, ako Boga znaš. Zvao si me na pivo, a ne na misu. – Jesam li ja rekao nešto pogrešno? – Ma svaka ti, brate, pjeva, ali ne pitam te ja za tog Starčevića, nego za onoga Karla iz Pazarišta, onoga čije si mi pivo zajunio naručit! – Pa šta je s tim Karlom? Šta je on to nadrobio protiv nas? – Evo, piše ti u novinama. Slušaj ovo: »Moje pitanje je tko je počeo sa pedofilijom i homoseksualizmom. Pankeri i rokeri.« – Kakve to veze ima s nama? Pa nismo mi, Bože oprosti, pederi. Barem ja nisam. – Znadem ja, fra Jebo moj dobri, da ti nisi peder, pa samim time ne možeš bit ni roker. Ali jesi li zbog to malo nježnosti što je pokazuješ prema svojim učenicama zaslužio da te se naziva pankerom?! Malo je što su te otrgli od djece, što su te otjerali iz župe, malo je što te sudski gonjaju, pa te još treba i vrijeđat po novinama! – Gospe moja blažena, izvore svake krijeposti i vodiljo naših ufanja, pa čuješ li ti u nebeskom domu svome šta se u ovoj zemlji govori o časnim i poštenim ljudima?! Mene nazvat tim, kako se kaže, pankerom? Pa to može samo onaj koga je obuzela sila nečista! To može samo… samo… ma ne može ni boljševik… to… to…
– Nemoj se uzrujavat, brate moj dobri. Popij nešto da dođeš do daha… – Ma šta ću popit, don Prcko moj čestiti, šta ću popit?! Znadem samo da neću Velebitsko. – A znaš li ti, fra Jebo moj dobri, šta još kaže taj Starčević? Kaže da ni nama pankerima ni onim đavlijim rokerima neće davat svoj novac, jer da neće on pomagat pedofiliju i homoseksualizam! – Taj Karlo je, Božjega mi imena, gori antikrist od onog Ante… – Velečasni, hoćete li naručit to pivo, da ne stojim ko budala…
– Ma kakvo pivo… Dajder nam, sinko, po sok, pa idemo. Da djeca ne čekaju
