– Kaži ti meni, Vladimire, jesi li ti dobro?

   – A zašto ne bih bio? I što to tebe uopće briga?

   – Pa briga me zato što brinem za tebe.

   – Ma tko si ti da bi brinuo o meni?

   – Vidiš valjda.

   – Ne vidim ja ništa.

   – Umij se, možda progledaš.

   – E baš neću! Nećeš me uvući u tu svoju idiotsku priču!

   – Zašto idiotsku?

   – Zato što nijedno normalno zrcalo ne govori.

   – Ne znam ja tko je ovdje nenormalan…

   – Nenormalno je zrcalo koje govori.

   – Barem ne govorim gluposti kao neki.

   – Na koga misliš?

   – Pa na onoga što je Sanadera proglasio za Zorroa osvetnika. Jesi li ti gledao ijedan film o Zorrou?

   – Nemam ja vremena za te budalaštine.

   – Ti, znači, nemaš pojma tko je Zorro?

   – To je Sanader, naš neprijatelj, rekao sam već.

   – Znači: Sanader je zaštitnik siromašnih i obespravljenih pred pohlepnim pokvarenjacima koji vladaju zemljom?

   – Otkud ti ta umobolna konstrukcija?

   – Iz legende o Zorrou.

   – I ti sad od toga praviš legendu o Sanaderu?

   – Pa ti si rekao da je Sanader Zorro.

   – Ja sam rekao da je on Zorro osvetnik. Ako me već citiraš, onda budi precizan.

   – A kome se taj osvetnik sveti?

   – Pa nama, HDZ-u. On je naš najveći neprijatelj.

   – Znači: HDZ je ta družina pohlepnih pokvarenjaka koja ugnjetava osiromašeni i obespravljeni narod, i sve su oči uprte u Zorroa koji se jedini može osvetiti razbojnicima na vlasti?

   – To su monstruozne konstrukcije. To nema veze s pameću. To je, to je…

   – To je samo dosljedno tumačenje tvoje priče o Zorrou osvetniku.

   – Ma ne gnjavi me više s tim!

   – Ne razumijem, Vladimire, zašto uopće spominješ ljude o kojima nemaš pojma…

   – Ne gnjavi, reko sam ti! Nemam pojma o Zorrou, pa nemam pojma o Zorrou, i šta sad?

   – Ne mislim ja na Zorroa nego na Sanadera. Rekao si da nemaš pojma što je Sanader radio, da je u sve bila upućena samo nekolicina ljudi oko njega, dakle, njegovi najbliži suradnici. Zar je on imao bližih suradnika od tebe i Jadranke Kosor?

   – Ti to hoćeš optužiti mene i premijerku da smo… Ma slušaj, ponovit ću ti samo ono što sam kazao i Bagi: svi mi u HDZ-u stavili smo se na raspolaganje USKOK-u i želimo da istraga što prije sve rasvijetli.

   – Pa jesi li iznenađen brzinom kojom vam je policija ušla u stranku?

   – Tko je ušao? Gdje je ušao?

   – Ne pravi se blesav! Ušao vam je Karamarko.

   – I šta je tu sporno?

   – Pa bilo bi normalno da ste vi iz vodstva HDZ-a završili na policiji, a ne da ministar policije završi u vašoj stranci.

   – Je li ti to hoćeš reći, kao onaj budalaš nekidan, da su nama prsti u pekmezu?

   – Ne. Vama je pekmez u prstima.