– Jesi ti, buraz, čitao onaj MOL-ov oglas u vezi s Inom?
– Ne idem ti ja, brale, na pumpu. Nemam za čorbu.
– Ma nije oglas na pumpi, nego u svim novinama.
– Jel’ to nešto k’o Konzum? Danas nudimo eurosuper po toliko, dizel po toliko…
– Ma neeeee. Nije to oglas za potrošače, nego za nas prodavače.
– Koje prodavače? O čemu ti, brale, govoriš?
– O dionicama, buraz, o dionicama. Prodao si ih ti, k’o što sam ih prodao i ja.
– Nisam ja ništa prodao.
– Jesi, jesi. Prodao si Mađarima k’o i ja, k’o i svi mi branitelji.
– Nije nas nitko ništa pitao.
– Pa šta bi i da su te pitali? Bi li ti, sam protiv svih, rekao da nećeš?
– Rek’o bih ja njima da me ostave na miru, da me ništa ne pitaju. A to i tebi govorim.
– Da, da… Nemaš ti veze s tim. A šta ako te Nobilo pita za prodaju dionica?
– Koji Nobilo?
– Onaj odvjetnik. Onaj što sad traži da mu Jadranka odgovori na isto pitanje.
– Koje pitanje?
– Šta se praviš blesav, buraz?! Na pitanje: zašto je Fond hrvatskih branitelja prodao svoje dionice MOL-u i time omogućio Mađarima da steknu upravljačka prava nad Inom?
– I šta mu je Jadranka odgovorila?
– Ništa. Niti će mu odgovorit. Tko je, bogati, taj Nobilo pa da premijerka njemu odgovara?!
– A tko sam onda i ja pa da odgovaram umjesto premijerke?!
– Ne možeš tako, buraz… Stvarno nisi čitao oglas?
– Kažem ti opet da nisam. Neka ga čita Jadranka. Valjda se odnosi na nju, a ne na mene.
– Odnosi se na sve. Upućen je svim građanima.
– I šta smo mi svi građani saznali iz tog oglasa, a da to prije toga nismo znali?
– Pa naprimjer to da je MOL spasio Inu i doveo je na pravi put.
– OK, neka je… A zašto se onda nama žali?
– Ti to mene zajebavaš, buraz?
– Ja? Niti sam platio oglas, niti sam ga čitao, niti ga prepričavam…
– I šta sad? Boli tebe briga što MOL tamo piše da će, kako ono, nastaviti slijediti svoju misiju i ostvarivati još bolje rezultate zajedno sa sjajnim ljudima, svakoga dana.
– Baš tako. Ja ionako nemam za benzin.
– Ma nisi važan ti i tvoj benzin! Važni su naši zajednički, državni interesi…
– K’o što su bili važni kad su prodavane dionice.
– A zašto se ti nisi pobunio zbog te prodaje?
– Vidim, ti si se bunio. Toliko si se bunio da su morali smijenit Jadranku i onog, kako se zove, Đapića.
– Nije Đapića nego Đakića.
– Ja razlike drastične! Brat bratu, deset kila. Maksimalno.
– S tobom se stvarno ne može razgovarat!
– Slušaj, brale… Jel’ ti misliš da smo mi vodili rat u Iraku?
– Zašto pitaš takve gluposti? Naravno da nismo.
– A ja mislim da jesmo. Jer da nismo, ne bi ti meni sada tupio o MOL-u i Ini. Ispada da smo ratovali za dionice, za naftu i za benzin…
– Pa nismo samo za to…
– Nego još i za maziva.
– Kakva maziva?
– Za sve što se može maznuti.
