– Šta je, trafikant, bilo u glavama onim ljudima što su na Jelačić-placu izviždali generala Antu Gotovinu? 

   – Ne bih ulazio u sadržaj tih glava. 

   – Nije valjda i tebi normalno da izvrijeđaju čovjeka zbog kojeg su se okupili i čije su ime skandirali samo zato što je rekao ono što misli? Pa nije on odgulio sedam godina u Scheveningenu da bi oni njemu zviždali! 

   – Oni valjda misle da on nema pravo mislit. 

   – Nego će pustit da oni misle umjesto njega? Pa nije on njihov lutak! 

   – On je njihov heroj. A ljudi imaju nezgodnu naviku da heroje smatraju nedostojnim ljudskih osobina. 

   – Kako to misliš? Valjda si htio reći da oni ljudske osobine smatraju nedostojnim heroja… 

   – Htio sam reći ono što sam rekao. Ne misle ljudi da su njihovi heroji iznad njih, niti da su im ravnopravni. Baš naprotiv, svoje heroje drže vlastitom svojinom i lišavaju ih prava da budu svoji ljudi. Ako ćeš biti svoj, ne možeš biti njihov. 

   – I tako ti svojim maglenim teorijama o herojima opravdavaš što je gomila izviždala čovjeka? 

   – Ja ti samo govorim da gomila koja je zviždala, i to u nekoliko navrata, u tim trenucima pred sobom nije vidjela čovjeka nego svojega glasnogovornika koji je iznevjerio njezina očekivanja. Mnogima se iz mase njegov tekst učinio posvađanim s njihovom slikom. 

   – Sad mi još samo reci da nisu zviždali Gotovini nego Josipoviću i Milanoviću! 

   – Zviždali su čovjeku koji je tog dana oslobođen teške kazne i teških optužbi, i to zato što se osjetio pozvanim zahvaliti ljudima i institucijama koje su mu pomogle da se pred sudom izbori za svoju slobodu. 

   – Ali s kojim pravom? 

– Pa ne misle valjda da je tom čovjeku bilo drago što zvižde i njemu i onima kojima on tu pred svima zahvaljuje? 

   – Neki misle da znaju šta on zapravo misli. 

   – Odakle ti, trafikant, takva budalaština? Ne možeš sada ti izmišljat šta oni zapravo misle. 

   – Ništa ja ne izmišljam. Ja ti samo prenosim jasno, glasno i javno izgovorene misli jednoga od onih koje ta ista gomila drži za svoje heroje. 

   – Ma čije misli? 

   – Misli mislioca i čitača misli Marka Perkovića Thompsona koji je na splitskoj Rivi, na koncertu u čast oslobađanja Gotovine i Markača, u mikrofon arlauknuo: »Nije general Gotovina mislio da vjeruje hrvatskim institucijama, on osjeća isto što i mi!« 

   – Kako ugledni porezni platiša Thompson može znat šta je Gotovina mislio i šta on osjeća? 

   – Možda Thompsonov penthaus spada u one hiperinteligentne građevinske objekte gdje sve funkcionira na sofisticiranoj tehnologiji, pa je vjerojatno ugrađen i uređaj za čitanje misli na daljinu. 

   – I onda on iz tog fimi-medijalnog luksuza vidi šta misli netko tko je sedam godina proveo u ćeliji od deset kvadrata? 

   – Ne znam vidi li Thompson šta Gotovina misli, ali vidim da vidi šta treba izgovorit pred gomilom gotovana, pa da te ona ne izviždi kao Gotovinu nego da oduševljeno prihvati tvoje tumačenje Gotovininih misli i osjećaja. I vidim da je Marka Perkovića taj fantastičan prijem njegova glasnog čitanja onoga što Gotovina nije rekao, a on misli da je trebao, da ga je taj masovni usklik odobravanja dodatno osokolio da drekne: »A šta je s izdajnicima? S njima se valja obračunati!« I da potom uživa dok mu iz razdragane publike stiže očekivani eho u imperativnom obliku glagola »ubiti«. 

   – Znači da Thompson, skupa s tom ekipom koja je pozdravila njegov autorski prijevod govora Ante Gotovine, zapravo misli da je general zapravo licemjer? 

   – Zašto bi bio licemjer? 

   – Pa zato što, po Thompsonovom tumačenju, govori ono što ne misli. Ili možda, još gore po Gotovinu, misle da je general kukavica? 

   – A zašto bi bio kukavica? 

   – Zato što misle da je povio kičmu pred Josipovićem i Milanovićem, pa ih nahvalio pred masom u kojoj je bilo onih što su očekivali da se odmah po njegovom povratku krene u rušenje Vlade i predsjednika Republike. 

   – Zar samo njih? 

   – Ne razumijem pitanje. 

   – Pa umirovljeni admiral Davor Domazet Lošo misli da bi trebalo udariti i na Hrvatsku akademiju znanosti i umjetnosti. 

   – Zašto na Akademiju? 

   – Zato što, kako kaže drug Lošo, »članovi HAZU-a nisu prstom mrdnuli za optužene generale i za obranu Domovinskog rata«. 

   – Jebote, pa oni će na kraju udarit i na samog Gotovinu. 

    – Zašto misliš da je to udar i na Gotovinu? 

   – Zato što, po njihovoj željeznoj logici, i on spada među te »druge«. 

   – Ma po čemu? 

   – Po tome što je na sudu rekao da ne može odgovarati za zločine koje su poslije Oluje činili neki drugi. Zar to nije dovoljno da ga proglase »Mesićem, a ne zločincem«?