– Šta se držiš za tu glavu, trafikant? 

  – Pokušavam je odvidat. 

  – Pa šta ćeš kad je odvidaš? 

  – Poslat ću je Hrvatskom zavodu za zdravstveno osiguranje. 

  – Šta će njima tvoja glavurda? 

  – Neka je pohrane kao medicinski otpad. 

  – A tko će poslije sanirat deponij medicinskog otpada? 

  – Baš me briga! Važno mi je samo da se oslobodim glave. 

  – A šta ti je ta nesretna glava skrivila? 

  – Potpuno je nefunkcionalna. Nije u stanju ništa shvatit. 

  – Baš ništa? 

  – A tvoja kao shvaća ovo pismo što ga je Služba za odnose javnošću pri HZZO-u poslala Jutarnjem listu? 

  – Ono u kojem HZZO demantira da je prijetio obiteljskoj liječnici Sanje Sarnavke? 

  – Da, ono u kojem Sanji Sarnavki, i nakon svega, pokušava držat lekciju. Pazi ti ovo: »Žao nam je ako je gospođa Sarnavka redovitu kontrolu shvatila kao napad na sebe. Nadamo se da će shvatiti da se kontrole provode kako bi se prave bolesnike, kojima je bolovanje stvarno potrebno, zaštitilo od onih koji bi eventualno pokušali zloupotrijebiti pravo na bolovanje.« Oni se, eto, nadaju da će ona shvatit, jer valjda misle da ona ništa ne kuži. Fakat im je rekla ono što ih spada: »Odstranili su mi dojku, a ponašaju se kao da su mi amputirali mozak.« 

  – Ti bi ljudima zabranio da iznesu svoje viđenje čitavog slučaja… Valjda i oni u HZZO-u imaju pravo napisat šta sve rade u interesu pacijenata! 

  – Ako im je baš toliko stalo do pacijenata, onda su Sanji Sarnavki nakon što su odgledali »Nedjeljom u dva« – a garant jesu! – trebali javno zahvalit zato što je ohrabrila sve bolesne u ovoj zemlji, a i one koji još ne znaju da su bolesni, zato što im je pomogla da se bore za zdravlje i za život, unatoč sustavu koji je tako humano birokratiziran. 

  – Kako ti znaš da je ona ikome pomogla? 

  – Tako što pričam s ljudima. A ako nisi vidio, evo su čak i novine u kojima su Sanja Sarnavka i B.a.B.e. do sada uglavnom bile sotonizirane kao neprijateljice naroda i domovine, čak su i te novine objavile mini-reportažu iz koje se vidi koliko se ljudi nakon emisije okuražilo da nazove B.a.B.e. i iznese im svoje probleme, koliko ih se zainteresiralo i prijavilo za volontiranje… 

  – A zašto onda sve to skupa tebe nije okuražilo nizašto drugo osim odvidavanja glave? 

  – Zato što sustav nije nimalo dekuražiran u istrajavanju na svojim administrativnim floskulama. 

  – Pa vidiš valjda da se nešto mrda i u sustavu… 

  – Šta se mrda? Valjak na printeru? 

  – Vidiš šta se sve poduzima protiv liječnika koji su bili u sprezi s »Farmalom«. Valjda pratiš akciju »Hipokrat«… 

  – Meni to miriše na akciju »Hipokrit«. 

  – A po čemu, molim te lijepo? 

  – Po tome što će Nataša Škaričić, bez čijeg dugogodišnjeg fajta protiv odnjegovanih boleština u zdravstvenom sustavu ne bi bilo ni »H« od tog »Hipokrata«, za nagradu fasovat još jedan otkaz. 

 – Vratili su je na posao samo zato što ih je sudska odluka na to natjerala. A bez posla je, ako si zaboravio, ostala samo zato što je o zdravstvenom sustavu pisala kao što piše i danas. 

  – A zašto bi sada ostala bez posla? 

  – Zato što se uskoro zatvara zagrebačko dopisništvo Slobodne Dalmacije, pa ti sad pogađaj šta to znači za Natašu Škaričić i za ostale ljude koji tamo rade. 

  – Neće ih valjda poslat na ulicu… 

  – Neće, ni slučajno. Ovo je zemlja gdje se takve ljude ne šalje na ulicu, nego se koriste zakonske mogućnosti da ih se ostavi bez posla. Baš kao što je jedan Mucalo iskoristio zakonsku mogućnost da jednu Zoju Odak preporučenom poštom pošalje u mirovinu. Sad mi samo reci da je i on štitio zakon od daljnjega pojavljivanja jedne legendarne glumice na sceni splitskog HNK! Predivan je to zakon koji diletantima dopušta da dramsku prvakinju u punoj snazi proglase nepotrebnom! 

  – Pa dobro, nova uprava ipak najavljuje da će Zoju Odak vratit na posao… 

  – A šta ćemo sa starom upravom? Ona će nam ostat kao primjer da se i nacionalne prvakinje može posve legalno i, naravno, nekažnjeno škartirat iz kazališta, kao primjer da se i tjeranjem Zoje Odak u mirovinu može zaradit vlastita penzija… Tako će svoju plaću i penziju zaradit i onaj tko se, štiteći neupitnost administrativne procedure, iživljava na Sanji Sarnavki, a bogami i onaj tko Natašu Škaričić ponovo ostavi bez plaće. A zaradit će je i Ivo Josipović zato što kao visoki pokrovitelj daje legitimitet škvadri koja dodjeljuje nagrade za menadžere godine, ali za tu ukazanu čast od svakog laureata traži sitnicu od 35 tisuća kuna. 

  – Kojoj škvadri? 

  – Hrvatskom udruženju menadžera i poduzetnika CROMA. Jesi vidio kako ih je otkantala Hana Medin, žena koja u okolici Zadra uspješno vodi firmu za uzgoj puževa i crvenih kalifornijskih glista, i koja više drži do svojih ljudi negoli do toga da se zakiti prestižnom titulom menadžerice godine? Fino je poručila ovim predsjednikovim pulenima da će ona taj novac radije utrošiti na radničke plaće, božićnice ili za nabavku hrane ljudima koji teško žive nego na iznuđenu samopromociju na toj menadžerskoj paradi. 

  – I šta je iz toga zaključila ta tvoja nažalost neodvidana glava? 

  – Da bi takve žene u Republici Hrvatskoj uskoro mogle bit zabranjene. 

  – A zašto bi ih netko zabranio? 

  – Zato što ugrožavaju sustavni poredak.