Kao i oko svega, Hrvatska se podijelila i oko objave liste poreznih dužnika. Jednima je to barbarska mjera kojom se na stup srama pribijaju i oni koji se ne trebaju crveniti, drugima »peep show«, trećima pravo javnosti da zna i transparentno ponašanje vladajućih. 

    Dakako da »Linićeva crna lista« ima svojih slabih strana, jer se imenom i prezimenom spominju i pokojnici, svakako su se na njoj našli i oni koji nisu prevaranti već su kolateralne žrtve onih koji nisu njima plaćali ili im je naprosto poslovna sreća okrenula leđa. No tri su neosporne činjenice zbog kojih je pozitivno da javnost zna tko i koliko duguje, jer se radi o našoj kolektivnoj blagajni u kojoj kada pofali novca to moramo platiti iz vlastitog džepa ili se opasno zadužiti novim kreditima. 

    Prvo, brojka od golemih 30 milijardi poreznog duga govori da država odnosno oni koji su je vodili nisu ništa radili osim besramno trošili, a proračun i porezi temeljna su briga svake vlasti. Kada toj crnoj rupi od četiri milijarde eura pridodamo i novac koji je izvučen i pokraden iz državnih tvrtki i javnih poduzeća za što se vode mnogobrojni sudski procesi, ozbiljno se može govoriti o udruženom zločinačkom pothvatu kojim je ova zemlja dovedena na rub propasti.