– Jesi li vidio kako im je velečasni Miklenić očitao bukvicu? Svaka mu čast! 

    – Kakvu bukvicu? I kome? 

    – Veličanstvenu, čovječe! Pazi ovo: »Poznato je da velike sile, kao i sve normalne države, imaju svoje političke i gospodarske interese i da se katkad za njih bore svim sredstvima…«   

   – Nije valjda velečasni opalio po velikim silama? 

   – Znači, opleo je po slabim i malim državama? 

    – Ne pravi se blesav! Savršeno je jasno o čemu velečasni govori. I svatko bi u ovoj zemlji, ako imalo drži do sebe i svoga, trebao biti ponosan što je stav Kaptola baš ovakav.

    – Pa nije velečasni Miklenić isto što i Kaptol. Koliko ja znam, njemu nitko, pa ni kardinal Bozanić, ne diktira što će napisati. 

    – Samo ti banaliziraj! Ništa drugo i ne znaš. Baš tebe briga što su meni, dok sam čitao velečasnog, išli trnci uz kralježnicu… Osjećao sam da se uspravljam, da rastem… Ma slušaj ovo: »Dok partneri surađuju i poštuju jedni druge, pa i legalne i legitimne interese jedni drugih, ulizice i slugani postaju izdajnici svojih legalnih i legitimnih nacionalnih interesa, ali i bez ikakva ugleda i časti, čak i u očima onih kojima se ulaguju.« Šta kažeš na ovo? 

    – Čekaj, to je stvarno napisao velečasni Miklenić, onaj iz Glasa Koncila? 

    – Da. Šta te tu čudi? 

    – Pa nisam očekivao da netko iz Crkve progovori tako direktno, tako snažno, tako… Jebote, to je kopernikanski obrat, to je revolucija, to je… 

    – Šta je? Ponestaje ti riječi? Velečasni te ostavio bez teksta? 

    – Ma, čovječe… Svaka mu čast! 

    – Zezaš se ili ozbiljno misliš? 

    – Najozbiljnije. Svaka mu čast što je stisnuo petlju pa napisao ono što se još nitko nije usudio napisati o ugovorima sa Svetom Stolicom! 

    – Kakva si ti budalina! Pa nije velečasni sišao s pameti da napiše to što ti misliš… U tekstu se – kako ne shvaćaš?! – radi o Siriji! 

    – Ma daj… A tko su mu onda ulizice i slugani: ovi Basharovi ili oni drugi? Ako sirijski kršćani podržavaju Bashara, onda to znači da je velečasni opleo po… 

    – Opleo je po našim izdajnicima koji su se, nakon što je Zapad uveo sankcije protiv Bashara, onako sluganski i ulizički odrekli Ininih naftnih polja u Siriji. Eto, o tome se radi! I svaka mu čast što im je napisao da krše ne samo moralni zakon i duh hrvatskoga Ustava, nego i naravne legalne i legitimne interese! 

    – Moralni zakon, duh Ustava, naravni interesi, legalni i legitimni, slugani i ulizice, Hrvatska i Sirija… Jebote, sve mi se sad pomiješalo u glavi… 

    – Šta ti sad nije jasno? Velečasni Miklenić je bio vrlo precizan. 

    – Ne kažem da nije… Fakat je jasno da je Crkva prevalila golem put. 

    – Na koji put misliš? 

    – Na onaj od Svetoga Petra do Svetoga Petrola.