– »Klub nepopravljivih optimista«. 

   – Nisam znao da naš ministar piše i libre… 

   – Koji ministar? 

   – Pa Ivan Vrdoljak. 

   – Jesi ti to meni došao pokvarit dan? 

   – Optimistički se nadam da nisam. 

   – A zašto me onda prekidaš usred čitanja spominjanjem ministra onoga što se u zemlji Hrvatskoj optimistički zove gospodarstvom?! 

   – Pa pomislio sam, kad si mi rekao naslov, da je tu knjigu napisao nepopravljivi optimist Vrdoljak… 

   – Srećom nije Vrdoljak nego Jean-Michel Guenassia. 

   – Daj da vidim… »Više volim živjeti kao optimist i prevariti se nego živjeti kao pesimist i biti uvijek u pravu.« Ovaj bi se moto, bogami, svidio našemu ministru. 

   – O, općio te ministar, da te općio! 

   – Trafikant, ne budi nepristojan! 

   – A tebe baš ubila pristojnost! Nema ništa pristojnije nego do u besvijest ponavljat Vrdoljak pa Vrdoljak! Pusti me da čitam i nosi se s tim Vrdoljakom u tri Vlade Republike Hrvatske! 

   – Za vraga ti, trafikant, taj knjiški optimizam ako nemaš onog životnog o kojemu govori naš ministar. 

   – A kako ti znaš da ja nemam životnog optimizma? 

   – Ne znam ja, ali zna ministar. Rekao je da u Hrvatskoj danas nedostaje optimizma i da je to problem. 

   – Kad je to rekao? 

   – U nedjelju u dva, kod Stankovića. 

   – A šta ga je natantalo da govori o optimizmu? Laka droga ili teška cuga? 

   – Teška vremena u kojima se poznaju pravi optimisti. »Teška su vremena, nadamo se da neće još dugo«, kazao je ministar. 

   – To bi Nenad Veličković optimistički preveo kao: »Izdržite još malo, nećete još dugo!« 

   – A kako bi preveo Vrdoljakovu izjavu da smo »ranije živjeli lošije nego danas«. 

   – Kad to ranije? U paleoproterozoiku? 

   – Godine Gospodnje 2000. Tada je, kaže Vrdoljak, »stanje po gospodarskim pokazateljima bilo puno gore nego danas«, ali iako smo »živjeli puno lošije, tada nam nije nedostajalo optimizma«. 

   – Pa kako će nam 2000. nedostajat optimizma kad nismo ni slutili da nas čeka ono što nas je dočekalo?! 

   – Misliš: Sanader i njegova kleptokracija? 

   – Ma ostavi se Sanadera! Bilo je na vlasti i nekih prije i nekih poslije njega. Uostalom, ako taj Vrdoljak toliko vapi za optimizmom, neka se vrati u Sanaderova vremena. Tada je optimizma bilo za izvoz. Nije li baš Sanader govorio: »Za koju godinu, ako nastavimo ovim tempom, više se u Hrvatskoj neće imati što graditi jer ćemo sve izgraditi.«? I kao što vidiš – optimizam mu je bio na mjestu, jer se u Hrvatskoj fakat više ništa ne gradi. Ne zato što se ne bi imalo šta gradit, već zato što se nema čime. 

   – Pa Vrdoljak i kaže da je za ovu tešku situaciju kriv HDZ i da će uvijek bit kriv. 

   – A Kukuriku-stranke pritom, je li, nisu ni najmanje odgovorne što su HDZ-u omogućile da skrivi sve što se skrivit dalo?! 

   – Ne možeš tvrdit, trafikant, da su Račan i Milanović krivi za sve ono što je napravio HDZ! 

   – A smijem li primijetit da ni HDZ nije kriv za ono što ni Račan ni Milanović nisu napravili? I smijem li primijetit da je tog optimizma o kojemu govori Vrdoljak bilo možda u prvih par mjeseci 2000. godine, dok se tadašnja vladajuća garnitura nije potrudila da ljude uvjeri kako se od nje nemaju čemu nadat? 

   – Nećemo se sad, trafikant, zaglavljivat u 2000. godini! 

   – Ne, nego ćemo se – kao pravi optimisti – zaglavit u 2013. Uostalom, nisam ja potegnuo 2000. nego taj tvoj Vrdoljak. 

   – Pa govorio je on i o 2013. Rekao je da ćemo ovu godinu završit u plusu. 

   – Kao što smo, prema njegovim optimističkim najavama, završili i prethodnu… 

   – Na taj ga je prognozirani plus i ostvareni minus podsjetio i Stanković, i pitao ga je na čemu temelji svoj optimizam kad svi analitičari redom predviđaju daljnji gospodarski pad, a Vrdoljak je rekao da su to »tromjesečne prognoze koje se mijenjaju« i koje će se »opet mijenjat na bolje«. 

   – To je stvarno vrhunac optimizma! Trebamo vjerovat da će nam se na bolje promijenit ne gospodarska situacija nego prognoze! Pa je li on pri zdravoj pameti? 

   – On je optimist, pa vjeruje da će uskoro doći i do pameti i do bogatstva. 

   – Gdje? U zemlji gdje je on ministar gospodarstva? 

   – U zemlji za koju je Vrdoljak rekao da je za sada samo najljepša na svijetu, ali da će »uskoro postati prekrasna mala pametna i bogata zemlja«. 

   – Njemu bi fakat bilo bolje da počne pisat romane. Evo, ja ću mu prodat naslov… 

   – »Klub nepopravljivih optimista«? 

   – Ne, nego »Klub optimističke nepopravljivosti«.