– Znaš li ti, trafikant, šta je tema upravo otvorenog 11. festivala znanosti? 

   – Ne znam. 

   – Mogao sam i mislit da ništa ne znaš. 

   – Kako ništa? Vidiš da znam barem to da ne znam. 

   – Jako duhovito, trafikant, ubilo se od duhovitosti! 

   – Pa i Sokrat je govorio: »Znam da ništa ne znam.« 

   – Našao se mudrac koji će se uspoređivat sa Sokratom… Sokrat je, za razliku od tebe, vrlo dobro znao šta se oko njega događa. 

   – Zato je onako i završio. 

   – A ti se nadaš da ćeš bolje završit? 

   – Uopće ne razmišljam o tome. 

   – Nisam ni očekivao da, takav kratkopametan, razmišljaš o bilo čemu, a pogotovo o budućnosti. 

   – A zašto si ti tako zabrinut za moju budućnost? 

   – Za tvoju? Ni najmanje. Zabrinut sam za budućnost kao takvu. Za sam opstanak budućnosti. 

   – Misliš: hoće li je biti ili je neće biti? 

   – Pa recimo to tako. 

   – Ali to ti nije baš pametno. Ako budućnosti bude, bit će je bez obzira na to šta ti mislio o njoj. A ako je biti neće, onda nemaš o čemu razmišljat. 

   – Blago tvojoj ne prostoj nego prostačkoj logici! Zato i ne znaš da je upravo budućnost tema 11. festivala znanosti. 

   – Hvala što si mi rekao. 

   – Nije moguće, trafikant, da tebe ni najmanje ne zanimaju ozbiljne teme kojima najveći umovi današnjice razbijaju glave, da ne vidiš ništa izvan tih svojih novinetina? Pa evo, čak i u njima ti se danas postavlja pitanje: »Trebamo li se bojati crnih prognoza Stephena Hawkinga?« 

   – A šta nam to tako crno prognozira stari Štef? 

   – Ni to ne znaš? Pa koga on upozorava da bi nas mogla pronaći vrsta pametnija od naše i kolonizirati nas, te da stoga imamo još samo tisuću godina da nađemo rezervni planet?! 

   – Čast Hawkingu, ali to da bi se neka vrsta pametnija od naše išla bavit pronalaženjem nas ovakvih, ne govori baš u prilog njezinoj pameti. 

   – Blago tvojoj pameti koja misli da u čitavom Svemiru nema inteligentnih oblika života osim ovog našeg! 

   – Oprosti, ali ja nikad nisam ni rekao ni pomislio da ljudska vrsta spada među inteligentne oblike života. 

   – A zašto onda ne vjeruješ da postoje vrste pametnije od naše? 

   – Ako su doista pametnije, zašto bi se uopće bavile nama?! Zašto ne bi naprosto odmahnule rukom i rekle: »Ma pusti budale!«?! Zašto bi uopće slijetale na Zemlju?! 

   – Hawking kaže da bi se ti inteligentni vanzemaljci »mogli pojaviti u velikim svemirskim brodovima u potrazi za planetima koje će pokoriti i kolonizirati«. 

   – Onda su ti »inteligentni vanzemaljci« najobičnije budale. 

   – Važno da si ti pametan, a ne Hawking! 

   – Pa čudi me od Hawkinga što inteligenciju u Svemiru svodi na mjeru nevelike ljudske pameti koja je obuzeta mahnitom idejom da nekoga pokori i kolonizira. 

   – A šta bi ti: da Hawking ne rezonira kao čovjek nego kao vanzemaljac? 

   – Ako misli da je netko pametniji od nas, zašto ga zamišlja jednako glupim?! Zašto bi se pripadnici te pametnije vrste dolazili ovamo brukat, pokoravajući gluplje od sebe?! 

   – Po Hawkingu bi im glavni motiv mogla predstavljat »potraga za resursima koje su na svom planetu iscrpili ili će ih iscrpiti u vrlo bliskoj budućnosti«. 

   – Onda su stvarno gluplji od nas kad su uspjeli sjebat i svoj rođeni planet, pa piče uokolo tražeći zvijezdu koja bi se dala jednako lijepo uništit. Ili je Hawkingova mašta toliko skučena da ne može zamislit postojanje vrste koja bi se ponašala pametnije od naše i prema sebi i prema drugima. Ne mogu vjerovat da jednoga Stephena Hawkinga rajca pobratimstvo budala u Svemiru. 

   – Kakvo pobratimstvo? Vidiš da nas dolaze okupirat! 

   – I šta Hawking predlaže? Kako da se odupremo pametnijem i nadmoćnijem agresoru? 

   – Preporučuje nam da s vanzemaljcima ne pokušavamo uspostavit nikakav kontakt, jer bi oni mogli bit znatno napredniji i moćniji od nas, pa bi se prema nama mogli ponašat isto kao Kolumbo i njegovi sljedbenici prema starosjediocima na američkom kontinentu. 

   – Bit će to dokaz da su krasno napredovali! A šta onda mi da radimo s njima naprednima? Da zbrišemo odavde? 

   – Tako je. Kaže da bismo trebali »barem pokušati poslati ljude na druge planete kako bismo izbjegli katastrofu koja se nazire«. 

   – I da tako te pametnije vanzemaljce zajebemo na inteligenciju? 

   – Kako to misliš? 

   – Pa kao i Hawking: dođe ta pametnija vrsta da nas pokori, kolonizira i ovlada našim resursima, a ovdje umjesto očekivanog roblja i obilja zatekne pustoš. Majstori-Zemljani pobjegli na druge planete i pametnim došljacima ostavili čistu propast! Jebote, kao da je ta »pametnija vrsta« toliko glupa i nesposobna, pa da ne bi došla za nama na druge planete, da nas tamo pokori i kolonizira, ako joj već pokoravanje budalastih vrsta sličnih sebi jedini način dokazivanja vlastite pameti! 

   – A do čije ti pameti, trafikant, držiš ako ne do Hawkingove?   

   – Do pameti vanzemaljaca koji nas zaobilaze jer im je jasno da su ovdje suvišni, da smo mi sami sebe pokorili puno uspješnije nego što bi nas oni uspjeli pokorit. I da tih takozvanih resursa za kojima navodno tragaju nismo ostavili ni za sebe, a kamoli za njih.