GOSPIĆ – Tražimo li zadnjeg ličkog boema, po mnogo čemu to je Mladen Bušljeta. Kako sam govori »vrime leti, a ja ne znam što bi prije radio«. Ima li što novog u Brušanskom Novoselu, u njegovoj oazi mira, pitamo mi, a on će:

– A što? Ništa. Proša’ sam 50 godina, al’ sve je manje pravih cura. Neke sam odbija’ jer ne vole radit’, ne vole životinje i moj način života. Nisu za mene kancelarijske cure i žene koje znadu po cili dan pušit, tračat i pit’ kavu. Evo, ovih dana mi se ojarila ‘edna koza, ali ne ljubi malog. Ja je pomuzem, bočicu i dudu u ruke pa ‘ranim nejač. Onda jarić po cile dane trči za mnom, k’oda sam mu ja mater. Imam mnoštvo pasa, zečeve, patke, pet koza…

Ovih dana sam počeo brati medvjeđi luk. Nisu medvidi benasti kada ga jedu s prolića. To je najbolji prirodni čistač organizma, prirodni afrodizijak bez premca. Ako imaš medviđi luk, badava ti preparati iz apoteke. Koristim i prepeličja jaja… Moram biti u TOP-formi jer je meni svaki dan prekratak, kazuje nam Mladen.

Mladen se sa životinjama najbolje razumije / Foto M. SMOLČIĆ

Dvi duše

Želio bi naći ženu sličnu sebi.

– Da ne puši, voli životinje i prirodu. Da ima umjetničkih sklonosti i voli rukotvorine. Ljudi se rastaju kada se nađu dvi duše različitih svjetonazora i ukusa, kaže.

Ovih dana Mladena redovno pozivaju na brojne manifestacije rukotvorina diljem Hrvatske.

– Zvali su me u Osijek da prezentiram svoje pletene proizvode. Ne mogu ja tri dana bit’ van kuće. ‘Ko će se brinut o životinjama? Krenule su i vrbove šibe, glavni materijal za moje rukotvorine. Treba puno dana da bi ih nabrao i pripremio za obradu, pojašnjava Mladen svoju situaciju.

Naš sugovornik ima poseban odnos sa životinjama. Nedavno mu je jedna Dalmatinka nudila 1.500 eura za štene pasmine shih tzu. Mladen se zahvalio i odbio ponudu. Odmah je stigla nova ponuda iz obližnjeg Gospića.

– Za 1.500 eura i još puno više. Ja sam i to odbio jer svoje životinje najviše poklanjam, rekao nam je Mladen ponosno pozirajući uz kuju pasmine kangal. Onu istu koju je jesenas htio povesti »u lov na medvide jer mu policija još nije vratila zaplijenjenu lovačku opremu«.

U njegovim rukama sve se šibe »poslože« / Foto M. SMOLČIĆ

Društvo zečeva

Nadomak njegove kuće u Brušanskom Novoselu ovih dana i noći često vidi divlje zečeve. Ti plahi stvorovi ne plaše se Mladena i njegovih životinja. Priđu njegovoj kući, u tišini grickaju prve izbojke trave i samo strižu ušima. Čini se da Mladena bolje prihvaćaju nego li mnogi ljudi. Mladen to pojašnjava iz iskustva.

– Kada sam počeo plesti košare, mnogi su mi se smijali. S vremenom je i to ruganje prestalo kada su uvidjeli da to radim dobro i kvalitetno i da me na prezentacije zovu mnogi organizatori etno-priredbi diljem Hrvatske. Tako ti je to kod nas. Za neke sam možda čudak, za neke boem, za neke-majstor, zaključuje ovaj susret Mladen.