Velika lignja lebdi i povlači, ali i mala je pored nje, samo u čudnom položaju. A ja na stijenama sam, nemam podmetača, a trenutak prihvata je sve bliži. Svašta mi prolazi kroz glavu…
povezane vijesti
Piše: Tomislav IVANKOVIĆ
Toga je dan bio kišni i magloviti dan, kao stvoren za eging.
Uputio sam se ranije na svoju poštu i jer je bilo oblačno pa sam pretpostavio da bi se moglo i nešto ranije početi loviti.
Tako sam već u 15:00 zabacio Kanji u more no nažalost bez rezultata.
Ništa se nije događalo punih sat vremena, a onda je došao i prvi griz koji je bio takav da ne vjerujem da će se ikada ponoviti.
Osjetio sam griz lignje na prvom skosu i odmah vidio da imam nešto pravo.
Rekoh:
– Opet je mama tu, a ja na stjenama… Klasika, bez podmetača koji sam opet ostavio doma…
Izvlačim, popuštam mašinicu i vidim da mi prilazi nešto jako veliko, ali čudno.
U prvom trenu nisam imao pojma šta se događa, samo sam vidio da se lignja drži na jednom lovnom kraku.
– Ovo će biti velika sreća ako uopće izvučem – mrmljao sam sebi u bradu.
Kad nakon još par metara izvlačenja vidim da na Kanjiu imam dvije lignje!
Jednu od dvadesetak deka i zvijer koja se odmah u moru učinila poprilično velikom.
Polako namotavam ali i dalje ne kužim šta se događa.
Velika lignja lebdi i povlači, ali i mala je pored nje, samo u čudnom položaju.
A ja na stijenama sam, nemam podmetača, a trenutak prihvata je sve bliži.
Svašta mi prolazi kroz glavu, ali uporno u prvi plan iskače samo misao da želim samo ovu veliku lignju.
I nakon dvije-tri minute čuđenja i natezanja dovlačim lignju blizu kamena, stajem u more i primam veliku lignju iza glave pa je napokon podižem u zrak.
Sav sretan što sam u tome uopće uspio ostajem u čudu jer velika lignja zapravo uopće nije bila zakačena.
Bila je zakačena samo ova manja i to za jedan lovni krak koji je uspio izdržati sav napor zamaranja plus teret mame i to bez pucanja.
Griz moje skose koštao je života manju lignju jer je imala dobro kačenje, direkt za gornji dio glave, a velika lignja je očito toliko bila gladna da nije puštala dok je nisam uhvatio rukom.
Eto, dan ispunjen do maksimuma uz prizor koji možda nikad viditi više neću…
Rogi svima!
