povezane vijesti
Tržnica je jučer bila poluprazna, kiša je potjerala ne samo kupce nego i prodavače.
– Cijeli dan sam pod kišobranom, a kupaca nema, žali se gospođa koja prodaje »zelenjavu«, ali nema istaknute cijene. Kaže, prodaje na upit, jer kad istakne cijenu, kupci samo prođu i kažu da je skupo.
Pitamo koliko je salata.
– Tri eura, ali dala bih i za dva, odgovara.
Mislila je da će završetkom obnove Adamićeve ulice i uklanjanjem prepreka sve vratiti u normalu, ali ništa. Kaže da se kupci, posebno stariji, žale da povremeno ni pokretne stepenice u pothodniku ne rade.
Prvi paviljon je i dalje zatvoren i čeka obnovu. U drugom »mesnom« paviljonu malo kupaca u prizemlju, a na katu poluprazni prodajni prostori. Možda za prvu priliku da se ponude prodavačima »zelenjave« da ne kisnu na kiši. Čak i u kafiću na katu u drugom paviljonu malo gostiju, tužna slika.
Nešto je življe na ribarnici. Orade u ponudi od 8 do 30 eura, škampi od 10 do 40, kozice od 12 do 20, losos od 20 do 28, lignje od 20 do 35, a u ponudi je i sabljarka po 30 eura.
Iako je i dalje lovostaj na plavu ribu do kraja mjeseca, na dva mjesta su u ponudi srdelice po 4 eura, koje su po deklaraciji stigle su iz Italije.
Kaže gospođa koja ih prodaje da ne idu baš dobro jer ih Talijani ne love plivaricama, a takve naši kupci ne vole.
Pitamo gospođu Mariju, legendu ribarnice, kako to da u Italiji nema lovostaja, a kod nas ima.
– Nema ni u Sloveniji lovostaja, jedino kod nas, kaže gospođa Marija i zaključuje, tako nam je izgleda grah pao.
