Milija Rogić na gospićkoj tržnici / Foto Marin Smolčić
Još sam uvik mlada, k’o rosa u podne. Ne predajem se ja lako i radit ću dokle Bog ne reče svoje, uvjerava nas Milija nudeći kupcima svoje proizvode
povezane vijesti
Milija Rogić iz Raštana svojevrsni je zaštitnik znak gospićke tržnice. Za sebe kaže da je nakupila 88 ljeta, ali se ne predaje i poljoprivreda je uvijek njezin zanat. Prve trešnje, rajčice, luk, jagode, blitva, mrkva… sve to Milija donosi u Gospić.
Od kada, pitamo?
– Od kad znan za se, više i ne pamtim. Još sam uvik mlada, k’o rosa u podne. I u ratu sam dolazila, kad mine nisu padale na moje Raštane i moj Gospić. Malo ih je ostalo od moje generacije koji se bave poljoprivredom.
Ja sam valjda zadnja. Danas se malo toga radi na motiku, svi su pokupovali motokultivatore ili traktore. Rodile su trišnje, al’ da nema sina ,‘ko bi ih bra’? Još malo pa će i višnje, lubenice, marelice, breskve…
Pitaš kol’ko zemlje imamo? ‘Ko bi to zna? Voćnjaci, plastenici, vrtovi, vinogradi… Ima toga puno, ja to inače mirin u danima oranja, ne znam kol’ko je to hektara.
Sada se ne radi puno, barem ne oni mlađi pa su im oranice zarasle. Sramota je to. Još kad na red dođu vinogradi, ima posla po cili bogovetni dan.
Ne predajem se ja lako i radit ću dokle Bog ne reče svoje, uvjerava nas Milija nudeći kupcima svoje proizvode.
Trešnje su danas u prvom planu i Gospićani ih naveliko kupuju. Iman još zaliha u kombiju. Znala san ja da će ljudi ‘tit moje trišnje, kaže baka Milija.
