Grad: Rijeka
Danas: 11° pretežno oblačno
Sutra: 1° 13° moguća kiša
14. prosinca 2017.
Ispis članka: Nove radne pobjede riječkoga MMSU-a: Retrospektiva Tomislava Gotovca - Novi List

NoviList.hr

Nove radne pobjede riječkoga MMSU-a: Retrospektiva Tomislava Gotovca

Useljavanje u prostor "Rikarda Benčića"

9. srpanj 2017 17:51

Napisao: Nela Valerjev Ogurlić

Uređenje  prvog kata   i dijela   prizemlja  H-objekta,  novog  sjedišta muzeja,  privodi se  završetku.   Izvođači   bi ga trebali napustiti  idućeg tjedna,  a potom kreće  preseljenje  Muzeja  na novu adresu,   gdje  bi sredinom kolovoza trebao početi i rad  na postavu ove velike  izložbe  koja će  na  tisuću  kvadrata  predstaviti stotinjak  djela  umjetnika,  kojem kod  nas  nikad dosad  nije  priređena tako velika  izložba

Fotografije Sandro ĐUKIĆ, »BodyScan«

Naziv velike retrospektivne izložbe Tomislava Gotovca, konceptualnog umjetnika, filmskog autora i performera, kojom  će  Muzej moderne i suvremene umjetnosti  15.  rujna   otvoriti  novi prostor  u  bivšem industrijskom kompleksu »Rikarda Benčića« je »Anticipator kriza – Kuda idemo ne pitajte«.

Uređenje  prvog kata   i dijela   prizemlja  »H-objekta«,  novog  sjedišta muzeja,  privodi se  završetku.   Izvođači   bi ga trebali napustiti  idućeg tjedna,  a potom kreće  preseljenje  Muzeja  na novu adresu,   gdje  bi sredinom kolovoza trebao početi i rad  na postavu ove velike  izložbe  koja će  na  tisuću  kvadrata  predstaviti stotinjak  djela  umjetnika,  kojem kod  nas  nikad dosad  nije  priređena tako velika  izložba.

Za  ovu prigodu  postav će, osim izložbenog, obuhvatiti  radne  i pomoćne muzejske prostore,   u kojima  će  kao  živi eksponati biti  izloženi  i muzejski djelatnici,  a  izložba će se preliti i  na ulice grada,  jer će  originalna   Gotovčeva  djela   biti   prezentirana   i  u napuštenim  gradskim  izlozima  te  javnim prostorima.

U   suradnji s  festivalom performansa   Dopust,  priprema se  i  performerski program  s  više   izvođača. Umjetnici koji   sudjeluju  u njemu  dovest će publiku   do »Rikarda   Benčića«   i   »H-objekta«,   na  čijem će  pročelju  za dobrodošlicu    biti  krupno  ispisan   jedan   od   znamenitih    Gotovčevih  iskaza –  »Jebo me bog,  ovo je Hrvatska«.   

Duge pripreme

Psovkama   pripada    važno  mjesto u Gotovčevu  govoru i  opusu. Njima  je izražavao svoje stavove,  pogled na  svijet,  poruke,  komentirao aktualnu kulturnu, umjetničku i političku situaciju.
Ravnatelj MMSU-a Slaven Tolj ističe da je Gotovac bio veliki  znalac, ali   i  veliki psovač.
– Psovač koji je   direktno   komunicirao stvari   pa će   i psovke   iz kojih se  jasno  mogu  očitati njegovi   stavovi   i razmišljanja dobiti zaslužen prostor    na izložbi  koja  za   polazište i tematsko žarište   uzima Gotovčevo filmsko stvaralaštvo, u kojem je ponajprije formiran – kaže Tolj,    koji  s  nestrpljenjem  očekuje   preseljenje  u nove prostre  i  početak   postava   izložbe  na  kojoj kustosice  Ksenija  Orelj  i  Nataša Šuković  rade više od dvije godine.

Izložbu će pratiti  i obiman katalog  s  tekstovima desetak  autora,  a  urednik mu je Miško Šuvaković,  ujedno  i autor   koncepcije izložbe ostvarene u suradnji s Institutom Tomislav Gotovac iz  Zagreba.

Tolju  imponira činjenica  da  su  Institut  i nasljednici  Toma  Gotovca  upravo riječki  Muzej  odabrali za realizaciju  ovog velikog projekta.  On  se   uklapa i  u programski  pravac  »Doba  moći«  Europske prijestonice kulture,   a  osim novog života  Muzeja najavit će, kako  ističe ravnatelj,   i  otvaranje   velikog gradilišta u »Benčiću«,  koji bi  do 2020.  trebao  postati   veliki  kvart  kulture   i umjetnosti.

– Sve  susjedne  zgrade  bit će  obnovljene,  a  nadamo se i naš  drugi kat,   potkrovlje i fasada.  Zasad  smo  vrlo zadovoljni kako se  stvari   odvijaju  i kako su izvođači   odradili posao. Uložili su maksimum napora  da  prostor    privedu   izložbenoj i uredskoj  funkciji, a  da  u njemu  i  dalje ostane  prisutan duh nekadašnje  tvornice –  kaže  Tolj,   kojem  je velika  želja u  novi prostor Muzeja    privući i ljude koji su nekad  u njemu   radili,  a  jednako  tako    učiniti ga vidljivijim   na  široj nacionalnoj   i  međunarodnoj  razini.

Rijeka – Tomislavgrad

– Ulaskom u novi prostor  promijenit  ćemo  i strategiju,  pa će izložbe koje radimo duže trajati  i više će se u njih ulagati,  a  isto  tako u edukaciju   i  komunikaciju s publikom.  Gotovčeva  restrospektiva     bit će najavljena na  svim   velikim   ljetnim  festivalima  od Pule  i Motovuna do Dubrovnika, a  pobrinut ćemo se  da   informacija   o njoj  dopre i  do  publike   u  regiji,   do    Ljubljane,  Trsta,   Beča  i drugih   europskih   gradova – kaže Tolj.
S obzirom na   reputaciju  Toma Gotovca,   koji   uživa  veliki  ugled na  međunarodnoj sceni   i svojim  je  djelima  prisutan u  najrelevantnijim   umjetničikm kolekcijama,   Tolj očekuje   i  veliko zanimanje   za izložbu  u  čijem  će  znaku  grad    živjeti dva i pol mjeseca.

Jedna od   ideja  je,  kaže,   i da se Rijeci   u tom  periodu   promijeni   ime – u  Tomislavgrad.

– Kako   bi svu  pažnju  usmjerili na izložbu,  uputit  ćemo službeni zahtjev  za promjenom imena grada  dok  traje  izložba.   Bilo bi   lijepo i  kad bi  gradonačelnik  Vojko   Obersnel   promijenio   vizit-kartu,   na  kojoj bi    Rijeku  zamijenio   Tomislavgrad – preporučuje Tolj.

Već sada  je poznato da  izložba  odmah nakon   Rijeke  odlazi u Češku,  u Ustin na Labi,  a  zatim u Ljubljanu.    Nakon toga    vjerojatno  će   preseliti  u Banja  Luku, a  u tijeku su   i pregovori   za gostovanja  u  Poljskoj  i Beču.  U   iduće tri godine   trebala bi,   prema    Toljevim  riječima,   biti  u stalnome   optjecaju.

Na  izložbi  koja  predstavlja   cjelokupno  Gotovčevo  stvaralaštvo,  a organizirana   je  u  nekoliko cjelina,   publika  će  uz   poznate  filmove, akcije    i performanse   koji  idu    u red  njegovih temeljnih  ostvarenja,  poput  filma   »Prijepodne jednog fauna«,   akcije »Zagreb, volim te«  ili    prvog   javnog striptiza u Beogradu, vidjeti  i  mnoštvo materijala koji još nije pokazan,  a  čuva se  u njegovom nekadašnjem stanu u Krajiškoj 29 u  Zagrebu,    gdje je uredno arhivirao  sve što je radio.

Između ostalog,   iza sebe je  ostavio i nacrt retrospektive kako  ju je sam  vidio, pa je  i to  poslužilo kao putokaz  u njezinu  koncipiranju.  Jedna  soba će   tako   biti  uređena  kao Muzej revolucije,    a   predstavit će niz   različitih dokumenata    koje   je    Gotovac  arhivirao   desetak godina,   od sredine osamdestih  do sredine   devedesetih.

Strastveni filmofil

Tu   svoju dekadu sam je  nazivao  »Paranoja View Art – Umjetnost paranoidnog  pogleda«.   Golemi  arhiv   obuhvaća više od tristo  dokumenata   i bilješki, od  osobnih dokumenata   i   obiteljskih   albuma   i predmeta   iz osobnih ladica   do dokumentacije  performansa,   različitih  akcija   i  drugih radova.  Umjetnik ga   je izlagao  u različitim varijantama, a   posljednji put  i najopsežnije  u New Yorku 1994.  godine.

Upravo taj postav,    kojim se   nastoji  rekreirati  osobna biografija i  umjetnički put   autora  zajedno s   kontekstom vremena u kojem je stvarao,  bit će  rekonstruiran  i na riječkoj izložbi.    

Gotovac je ovaj  arhiv   stvarao kao rezime cijelog opusa i   nazivao ga Muzejem revolucije Tomislava Gotovca, a bit će prikazan u  dijelu  bivšeg industrijskog pogona  u kojem su nekada bile  tvorničke  jaslice i prostor za dojilje. U budućoj muzejskoj čitaonici bit će  postavljena   i  rekonstrukcija njegova  stana   u Krajiškoj 29,   gdje danas djeluje Institut  Tomislav Gotovac.

Ovaj ambijet   pružit će  doživljaj   intimnog   prostora  u kojem  proveo  većinu života,   gomilajući u njemu  različite   predmete    koje  je  prikupljao u akcijama čišćenja  javnih prostora, reciklirao ih i stvarao nove radove od  materijala pronađenih na ulici.

Tomislav Gotovac  bio  je  i strastveni filmofil i pripovjedač i neka vrsta propovjednika  koji je jako volio pričati o  svojim radovima i  o vremenu u kojem stvarao. Bio je i  glumac sporednih likova u mainstream igranim filmovima,  junak stripa,  kaskader koji se izlagao   rizičnim situacijama, a  svoje  je   performanse  osamdesetih  godina započinjao   točno u podne  i  izvodio  ih  u    do  trenutka    policijske intervencije.

U  uvodnom dijelu  izložbe,  koji  će  izgledati  kao  ulazak u   polumrak kinodvorane,  imat ćemo ga  priliku doživjeti  u svim njegovim pojavnostima  i ulogama,  najavljuju kustosice.
Između ostalog, upoznat ćemo ga   i kao bankovnog činovnika,   i službenika Vinogradske  bolnice.   Te je poslove radio, kako  je sam  volio kazati,    kako  bi  mogao plaćati kinoulaznice, dok se nije odvažio   upisati Akademiju   u Beogradu   na kojoj je  diplomirao filmsku  režiju.

Veze s Rijekom

»Čim otvorim oči, ugledam film«,  jedna je  od  poznatih   izjava  Tomislava Gotovca  pa   je u tom  duhu,   kažu    kustosice,   zamišljen i postav  kompletne izložbe.

Tijekom trajanja izložbe,  u  Art-kinu  Croatia održavat će se  i projekcije filmova   koje je   Gotovac   stvarao,   ali  i filmskih  klasika    koji su ga inspirirali i koje je uživao gledati.

U Palachu će  u suradnji s  Akademijom primijenjene umjetnosti  biti pak  prikazani radovi inspitirani   Gotovčevim djelima,  a  poseban dio izložbe  bit će posvećen  vezama  Tomislava Gotovca  s  Rijekom,  u koju je rado dolazio, surađujući  s  kustosom   Brankom  Cerovcem   i voditeljem MMC- a  Palach  Damirom  Čargonjom Čarlijem.

Prema riječima Slavena Tolja,    retrospektiva  Toma   Gotovca    ujedno  je  i najava    nekih   budućih izložaba, jer  se  svake godine  planira  po jedna  tako    velika izložba    bitnih   autora  poput   Gorana  Trbuljaka,    Sanje  Iveković   ili Davida Maljkovića.

– Ni  Goran  Trbuljak ni   Sanja Iveković  nikad  u Hrvatskoj  nisu ozbiljnije  predstavljeni,  a   riječ je o svjetski relevantnim autorima, kakav je i Tom  Gotovac.   Oni danas   ulaze  u  prvih sto svjetskih umjetnika,  koji su počeli raditi    šezdestih godina,    međutim    kod nas su   do devedesetih   bili potpuno na margini.    U  idućim  godinama   nastojat ćemo ih dostojno predstaviti,  a   Gotovca   smo izabrali za otvaranje,    jer  svojim   opusom    govori o  situaciji  koju živimo  i  jasno komunicira s publikom;   ljudski,  socijalno i  politički – zaključuje Tolj.