RIJEKA Od svih postjugoslavenskih kinematografija jedino ona slovenska još nije dobila relevantni ciklus u našim art kinima, iako to itekako zaslužuje. Ništa bolja situacija nije ni s distribucijom slovenskog filma, pa je u zadnjih nekoliko godina tek Moderndorferov depresivni »Inferno« bio prikazan u našim multipleksima, iako tamo baš i ne pripada. Da bi stvar bila apsurdnija, ni pojava Judite Franković u Petkovičevu feelgood komadu »Ritam ljubavi« (Utrip ljubezni) u ulozi hrvatske inačice Vanesse Mae koja živi na ljubljanskoj adresi, a koja će se nakon crossover nastupa u diskoteci upustiti u vezu s lokalnim hip-hoperom i »čefurom«, nije privukao naše distributere.
Zato ćemo Petkovičev film vidjeti u sklopu Ciklusa slovenskog filma koji počinje u riječkom Art-kinu »Croatia« sutra neodoljivom komedijom »Šiška deluxe« u režiji Jana Cvitkoviča, čija priča o trojici starih pankera koji odluče otvoriti pizzeriu u prostoru stare krojačnice u ljubljanskom kvartu Šiška, koju je jedan od njih naslijedio od tete, puno duguje estetici amerindie komediji tipa Dukićeve »Pizzerie Kamikaze«.
Uz »Razrednog neprijatelja« Roka Bičeka kao još jednu storiju o bullyngu u školskim klupama, koja priziva filmove poput Cantetova »Razreda« i Vučkovićeve »Paname«, ciklus donosi i tri sjajna slovenska dokumentarca. U »Putniku Karpu« Matjaž Ivanišin slijedi vojvođanske tragove Karpa Godine ne bi li otkrio što se dogodilo sa žiteljima sela u kojem je Godina ambijentirao kultni kratki film »Zdravi ljudi za razonodu«. U »Kućicama« Ivanišin se u tandemu s Darkom Sinkom vraća u slični ruralni ambijent, samo što je sada riječ o selu u Štajerskoj. A antiglobalistički dokumentarac »Borba za…« Siniše Gačića prati prosvjede djece Occupy pokreta koji su se mjesec dana nakon okupacije Wall Streeta okupili na ljubljanskom Trgu burze, a čija brojnost dokazuje koliko su njihovi hrvatski pandani tada bili pasivni i nezainteresirani, da ne bi poremetili miran san naših burzovnih mešetara.
Definitivno najbolji film slovenskog ciklusa, dokudrama »Otac« Vlada Škafara, koja prati bukolično prekmursko popodne jednog dječaka i njegova oca kojem je uručen otkaz u tvornici, vodi možda najemotivniji dijalog s Gačićevim filmom. Ono što se naime dogodilo Škafarovu junaku u eri prekarijata i brojnih otkaza, na neki način je i bio jedan od povoda za ljubljansku »okupaciju« burze. A Matevž Luzar ispričao je u filmu »Sretan do kraja« toplu priču o umirovljeniku koji nanovo otkriva draži života kad na tečaju informatike upozna gospođu Melitu. Glumi je neuništiva Milena Zupančič.
