RIJEKA Dugo se  u Malom salonu nije čuo tako iskren i  veliki  pljesak publike  kao u petak navečer, na otvorenju izložbe  »Vježbanje  obitelji«  umjetnice Petre Mrše koja  je  sa  članovima  svoje obitelji  majkom, ocem, sestrom i bratom stala  pred  mikrofon  da  bi  ispred  mnogobrojnih  posjetitelja  koji su  dupkom ispunili prostor galerije  svi zajedno otpjevali jednu  pjesmu i time  izložbu proglasili otvorenom.

Snažnim  aplauzom  i povicima odobravanja publika je  obitelj  pozivala na bis, ali ne zbog  izuzetnih  pjevačkih  ili  zabavljačkih  sposobnosti,  već  zbog odvažnosti, snažnog osjećaja obiteljskog zajedništva, međusobne  pripadnosti,  uvažavanja   i  ljubavi koju su Mrše  demonstrirali  ne bi li  i  druge  potakli da  razmisle  mogu li  odnose  sa sebi bliskim  ljudima  produbiti,  unaprijediti,  učiniti ih iskrenijima,  oteti ih  rutini  svakodnevice.

Diplomski rad

Pjevački  nastup  Mršinih  posljednja je  u nizu vježbi koje  ova  obitelj  već neko vrijeme  prakticira  na  poticaj  kćeri Petre  koja  je najprije  diplomirala sociologiju na  Filozofskom fakultetu  i psihologiju na Hrvatskim studijima u Zagrebu,  da bi  potom  upisala  i  studij  fotografije na Akademiji dramske umjetnosti. Svojedobno je  objasnila kako  je to  učinila jer je nakon  diplome  dospjela u svojevrsnu krizu,  zbog osjećaja da joj  je  studij   ne samo  proširio  vidike i znanja,  nego  i ukalupio poglede,  a druge strane, ima  roditelje koji su  neprestano isticali da se u životu mora  baviti nečim što voli,  jer  ništa drugo nema smisla.

Projekt  »Vježbanje obitelji«  Petrin  je diplomski rad na studiju fotografije,   ali objedinjuje sve njezine interese  jer  njime  sagledava  i propituje odnose   unutar primarne  obiteljske  zajednice kao  socijalno uvjetovane  kategorije,   društvenog   konstrukta  čije  se funkcije, značenje, shvaćanje  i način organizacije  mijenjanju u različitim povijesnim  kontekstima,  a time  i  uloge te  međusobne relacije  članova  obitelji  na čije  stavove i ponašanja  u  današnjem vremenu  snažno utječu  masovni  mediji.

Produbljivanje odnosa

Petra  na izložbi prikazuje 38 fotografija  svoje obitelji  u različitim  situacijama. Međutim,  to nisu  slike obitelji   kakve nam,  bilo u  lijepom  ili u ružnom izdanju,  plasiraju  filmovi, serije ili novine,  niti su   fotografije  koje  predstavljaju  grupni portret  obitelji Mrša i njihovu svakodnevicu.  To su fotografije koje pričaju o nastojanju jedne obitelji da  unaprijedi   svoje odnose,  ali ne  tako što bi  u   pripovjednom ili  ispovjednom tonu govorile   o  njihovim  usponima  i padovima,  srećama i veseljima, krizama ili dramama.

Na  fotografijama članove  obitelji vidimo  kako  izvode neke neobične, na  prvi pogled  čak   pomalo  luckaste  radnje  za  koje nam kažu da  su služile  produbljivanju njihovih  odnosa,  a  sve su  snimljene  na Velebitu,  na  četverodnevnom   obiteljskom  izletu  koji je  organiziran baš s takvom nakanom.  Na  jednoj od fotografija  imamo  ih tako priliku  vidjeti  kako   vrlo  neobično  odjeveni  stoje na obroncima planine.  Na  drugoj  svi  u kupaćim kostimima, s turbanima na  glavama  u pognutom  stavu  čuče iznad vode.   

Iz niza   tako   režiranih prizora  u kojima   Mrše  nastupaju  kao  glumci  u vlastitoj predstavi  nije  moguće  dokučiti   stvarne odnose  i dramske zaplete   u  obitelji  koja  svoju intimu   ne podastire   javnosti,   ali  je dovoljno otvorena da  bi  se razgolitila  toliko  da  stavi  na  znanje da  je i njihova  obitelj  jedna  od onih  kakve se  ne  prikazuju  u reklamama.  Obitelj  u  kojoj  nije  sve idealno,  u kojoj  je  ponekad  i  dosadno   i bolno  i naporno,   nipošto  kriminalna i   problematična,  ali  svakako   obitelj  kojoj  bi  godilo   više  istinske  bliskosti,   obitelj  čiji se članovi  više  ne poznaju dovoljno.

Nove uloge

Petrine fotografije  dokumentiraju  htijenje  jedne  takve, rekli bismo po svemu   normalne  obitelji da  poradi na vlastitoj  bliskosti,  prakticiranjem  niza  aktivnosti  koje  će  ih  izmaknuti  s  davno  utabanih  staza  obiteljske rutine i  kolotečine.  Svatko  je  prema  vlastitim potrebama i željama odabrao   aktivnost  koja  mu  je bitna i važna,  ali je  do  tada   nije dijelio s  ostatkom obitelji,  da  bi  u  tome  po prvi put sudjelovali zajedno. 

– Svi  smo mi  osobe koje  rastu i mijenjaju se pod  utjecajem novih životnih  iskustava,  kazala nam je Petra. No,  tvrdokorni  obiteljski odnosi često ostaju isti,  ne prate  te  individualne promjene, jer u krugu obitelji  uporno igramo davno  naučene  uloge.  Na  taj način  odnosi  postaju  lažni.  To sam  pogotovo osjetila otkako živim u Zagrebu.  Dolazeći  kući  puno sam  puta pomislila kako  članovi moje obitelji  zapravo   ništa ne znaju  o meni  i razmišljala  kako bismo  mogli uspostaviti  iskrenije odnose.  Predložila  sam  ekperimentalnu situaciju u kojoj ćemo se  jedni  drugima  predstaviti  u svjetlu  aktivnosti  koje  su nam  veoma bitne,  a do tada  ih nismo  zajedno radili. To  iskustvo snažno je  utjecalo  na  kvalitetu obiteljskog odnosa,  jer  su  se  uvođenjem  novih  aktivnosti  počeli  otapati davno naučeni  obrasci   ponašanja.  Sve  što smo  otprije  znali  nadogradili  smo  novima saznanjima  jedni  o drugima, ali i  o  sebi  samima,  kaže umjetnica  koja,  naravno,  ne misli da  je  suštinsku  promjenu   moguće  postići   jednokratnim izletom u prirodu.   Riječ je  o procesu,  treningu,  o  vježbanju obiteljskih odnosa  koje s vremena na vrijeme  treba  provjetriti  da  bi se  pročistili,  što  nije lako i bezbolno, ali  dokazano pomaže.

– Kad isprobate  situacije kojih se inače bojite  ili  su  vam  neugodne i  shvatite da se ništa strašno nije  dogodilo,  to djeluje oslobađajuće,  produbljuje  osjećaj  bliskosti, jer  možete biti  kakvi jeste, nema potrebe da glumatate.  Naravno, nije sve išlo  glatko.  Iako su roditelji  uvijek za akciju, pa su prihvatili  i ovu situaciju,  u početku  su je  doživjeli neozbiljno, kao  da se  idemo  igrati,  što je  pak mene dovelo u situaciju  potpunog kraha i želje  da od svega odustanem.  Tek tada  su se više potrudili  i počeli  ozbiljno sudjelovati,  mada je u početku znalo biti i  mučno, priznaje Petra.

Knjiga

Na  otvorenju  izložbe u Malom salonu predstavljena je  i  netom objavljena  knjiga  s  tekstovima  kustosice Nataše Šuković  i same  umjetnice koja  na  vrlo  pristupačan način objašnjava  ideju cijelog projekta. Knjiga je  objavljena u suizdavaštvu MMSU-a, dubrovačke Art radionice Lazareti, MKC-a Split i Galerije Kranjčar iz Zagreba.  Tekstovi su  hrvatskom i engleskom jeziku, a  knjiga sadrži i fotografije drugih obitelji koji su  se  odazvali  projektu.  Umjetnica je  naime  pokrenula web stranicu  Rehearsing family  putem  koje  je i druge  obitelji  pokušala potaknuti na promjenu rutinskih obrazaca življenja. Ondje je sugerirala  i tridesetak aktivnosti koje se mogu prakticirati  tijekom zajedničkih obroka,  ili  u slobodno vrijeme sa svrhom  zabave,  jačanja  intimnosti,  širenja horizonata  i  borbe  protiv ustajalosti zatvorenog prostora. 

To nisu  univerzalne  recepture  za poboljšanje  obiteljskih odnosa niti ih treba doslovno shvatiti. Radi se  samo  o  poticaju  drugim obiteljima  da   razmisle o kvaliteti  vlastitih  odnosa  i odvaže se  učiniti  nešto  potpuno drukčije od svega što su do sada isprobali  ili vidjeli kod drugih  obitelji, stvarnih  ili  onih  kakve prikazuju mediji.

Promjena

O  dobrobiti  Petrinog  projekta  za  cijelu obitelj  na  otvorenju  izložbe  govorio je  i otac umjetnice za  kojeg  iz knjige saznajemo da je  prije ovog  eksperimenta slovio kao najpametniji u obitelji.  Iz  njegova  izlaganja shvatili smo  da  je  to značilo kako  zna  što je najpametnije  i za druge članove obitelji, ali i to da  mu je vježbanje pomoglo osvijestiti   kako će  djeci više pomoći  ukoliko prihvati da se njihovi interesi,  potrebe,  želje i  planovi  ne moraju  podudarati  s  njegovim  projekcijama  njihove  sretne budućnosti.  Skoro svi znamo  koliko je to važna promjena! 

Petrino   »Vježbanje obitelji«  u   Malom salonu  može se razgledati do 25. listopada,  a  obitelj  u   nazivu  izložbe  podrazumijeva  svaku zajednicu  koja  to nama  predstavlja, koja  nas  emotivno hrani, koja  nam treba  pomoći da se  razvijemo u potpune ličnosti i  steknemo  osjećaj pripadnosti, da  bismo  tako  osnaženi  imali snage  i odvažnosti  nositi se sa  životnim izazovima i boriti za vlastite vrijednosti.