Bijela kronika
Žele moj, Jure je, Šundov...
– Jesi li to poludija kad me zoveš u ovu uru?
– A Žele moj, šta ću, jadan ti san... Napadalo sniga, ma znaš koliko... Ivica Kostelić nije vidija ovoliki snig.
– Onda zovi Tonča Vrdoljaka, neka kandidira Split za Zimsku olimpijadu. Pa ćemo imat novaca i za dovršit hotel i za sve drugo šta nami triba.
– Žele moj, ja se tebi divin. I u najtežoj situaciji ti misliš na posal i na dobrobit našoga grada.
– Ajde, dosta si mi se divija. Sad zovi Tonča, kad ti lipo govorin!
– A šta ćemo ako se snig istopi do Olimpijade?
– O tomu nisan razmišlja. Ajde, vidit ću, pa ću ti javit...
– Čekaj, Žele, čekaj! A šta ćemo sa snigon dok se ne istopi? Šta ćemo danas sa situacijon u gradu?
– Proglašavaj snježni dan, ka šta smo se dogovorili. Neka dica ne idu u vrtiće i škole, neka gradski službenici ne dolazu na posal...
– A djelatnici iz tvojih dućana?
– Šta pitaš gluposti, Jure?! Nisu oni gradski službenici.
– A kako će doć na posal kad ne vozu gradski autobusi?
– Šta je mene briga kako će oni doć?! Brine li se iko kako ću ja istrat ferarija iz garaže?! Aj bog, pusti me da spavan!
– Žele, oprosti, opet ja... Ma u gradu je kaos... Neki dućani rade, neki ne rade. U ovima šta rade nestalo kruva...
– Pa šta mene zoveš, nisan ja pekar...
– Ali ljudi se bune, grintaju...
– I ne znaju nega grintat. Kad ima kruva, grintaju da nemaju za kruv. Kad ga nema, opet ne valja... Bogati, ako u dućanima nema kruva, ima svega ostalog. Neka kupuju to šta ima!
– Pa ne mogu in reć da misto kruva kupe kolače! Nisan ja ka ona francuska kraljica...
– Nisu ni oni Francuzi nega su naš domaći svit. Ako neće kolača, neka kupe pancete i pomfrita iz leda! Diš lipše?
– Jesil to, Jure, bogati, opet ti?
– A šta ću, Žele moj, kad moran... Nesritni narod neće da sluša upozorenja. Lipo san pozva da ostanu u kućama, a oni svi vanka... Eno, ludaši igraju picigin na Bačvicama, neki se skidaju goli po gradu i slikaju za internet, neki se skijaju po ulicama...
– Pa neće se ić skijat na Kupres kad imaju snig isprid kuće!
– Ma padaju, čoviče, puna hitna slomivenih... A bojin se, bit će ih i više. Jesi li čuja manitoga Duju Marasovića? Pozva je mrtvace da iziđu na ulice.
– Kakve mrtvace?
– Šta ja znan kakve... Evo vako je kaza priko Radijo Dalmacije: »Priporučan svakome ko ne mora – a ne mora onaj ko nije smrtni slučaj – da ne izlazi izvan kuće.«
– Dobro je i učinija. Bolje da iziđu nega da se počmu usmrđivat po kućama.
– Ali, Žele, šta će mrtvaci na ulicama?
– Šta ih je volja. Mogu slavit snježni dan, a mogu se i zaputit prema groblju.
– Ali kako kad ne voze autobusi?
– Šta ti, Jure, oš od mene? Da ih dođen razvozit s ferarijen?
Iz kategorije: Trafika Predraga Lucića
Pogledaj sve-
Trafika Predraga Lucića
Free Tibet!
-
Trafika Predraga Lucića
HDZ svojim riječima
-
Trafika Predraga Lucića
kolumna Oprosti za Kung Fu Ce
-
Trafika Predraga LucićaLingua franca
-
Trafika Predraga Lucića
kolumna Neumski most
-
Trafika Predraga Lucića
Karamarkov Bleiburg
Ajme meni...
Pročitaj sve-
- "U Kastvu izložen autić kojim se igrao mali Al Capone. "
- Ćićo:Meni je draži konjić na kojem se ljuljao Hitler.
-
- "Pirati lani zaradili 100, a zaštitari brodova 500 milijuna dolara. "
- Ćićo:Ima bit da zaštitari angažiraju pirate.
Komentari